У Забрђу код Угљевика јуче су некадашњи припадници 65. Заштитног моторизованог пука Главног штаба Војске Републике Српске организовали традиционално дружење, на којем су евоциране успомене на херојске дане из Одбрамбено-отаџбинског рата и одата дужна пошта погинулим саборцима, као и свим погинулим борцима из Угљевика.
Окупљање је почело постројавањем око 60 некадашњих припадника ове јединице у порти Манастира Светог Александра Невског у (Горњем Забрђу) Угљевик и служењем парастоса страдалим припадницима пука. Служење парастоса вршио је Ставрофор Ристо Мирковић уз саслужење монахиње мати Филотеје.
Након парастоса некадашњи припадници пука свечано су се постројили за предају рапорта и дочек заставе а затим услиједило је краће дружење у Дому руско-српског пријатељства у оквиру Манастира гдје зе Бенак захвалио мати Филотеји на гостропримству и рекао да није случајно одабран Угљевик и овај манастир за парастос јер је остварена сарадња са сличним удружењима у Русији као и са руском телевизијом РТ која ће ускоро емитовати њихов докуметарни филм о историји Заштитног пука ВРС.
У име угљевичке општинске Борачке организације присустнима се обратио предсједник ОБО Јован Маринковић. Обраћање можете видјети у прилогу:
Припадници ове јединице у оквиру данашњих дешавања посјетили су и Централни споменик у центру Угљевика гдје су поставили цвијеће у име организације и у име организације из општине Рибник а након тога одржали су минут ћутања за све погинуле борце са подручја угљевичке општине.
Вијенац је постављен и у Спомен соби Прве мајевичке бригаде која се налази у склопу Центра за културу.
У оквиру посјете Угљевику, припадници Пука обишли су у Доњој Трнови гроб свог погинулог саборца Љубомира Митровића, гдје су положили цвијеће и запалили свијеће. Посебно емотиван тренутак био је сусрет мајке и брата погинулог борца са припадницима Заштитног пука. Сузе су се свима сливале низ лице. Љубомир је погинуо 16.10. 1992 у Црној ријеци на Романији. Предсједник Удружења ветерана 65. Заштитног моторизованог пука Главног штаба ВРС Зоран Бенак евоцирао је успомене и одржао пригодан говор, те се извинио мајци саборца за сву неправду која је почињена овој породици са било чије стране. И обећао је да ће сваке године на дан погибије неко од припадника јединице донијети цвијеће на гроб.
Према ријечима мајке Љубомир је дошао из Хан Пијеска на одмор кући на пар дана. Као и већина тадашњих родитеља савјетовали су сина да се не враћа на сарајевско ратиште него да остане ту на Мајевици и да ту брани српство. Љубомир је одбио ту могућност ријечима „Мајко мене су првог пустили кући, ако се ја не вратим у јединицу неће више никог пустити“ и вратио се у Заштитни пук али је погинуо 15 дана након повратка. Мајка каже да их нико није посјетио од те *92. године, нити су добили било какву помоћ као породица погинулог борца. Јецаји мајке Јоке „Сине дошла су ти браћа, сјећаш ли се кога“ одзвањали су пустим трновским гробљем као опомена свима који се данас „брину“ о борачкој популацији.
Традиционално дружење организовало је Удружење 65. заштитног моторизованог пука Главног штаба Војске Републике Српске (ЧОТ) . Наредно је заказано за 2026. у граду Новом Саду / Србија.
Преузето са: ТД портал / Драгослав Тодоровић
